Često čujemo kako se žale vlasnici privatnih preduzeća, ili kako se po novom sada zovu, poslodavci, da kod nas nema radne snage. Ove i druge konstatacije koje izreknu poslodavci, kod nas se prihvataju ‘zdravo za gotovo’. Iako je kod nas veliki broj onih koji magistrariraju ili doktoriju iz oblasti privrede. I pored takvog ‘naučnog potencijala’ mi skoro da nemamo dijagnozu realnog stanja u našoj privredi, pogotovu, nemamo konkretnih analiza na nivou preduzeća. Ovo dosta govori, kako o našem obrazovnom sistemu, tako i samom našem odnsu prema radu, kao ljudskoj aktivnosti, koja stvara nova materijalna dobra. Čast pojedinim preduzećima, kojih je veoma mali broj kod nas koja imaju sistem u svom djelovanju, ali većina naših preduzeća su haotična u svom funkcionisanju.
Privredno preduzeće, posmatrano sa stanovišta kibernetike je složen sistem u kome se odvija veoma veliki broj raznovrsnih procesa. Ti procesi su iz oblasti društvenih odnosa i iz samih tehničko-tehnoloških procesa. U kapitalističkim produkcionim odnosima, rad preduzeća valorizuje tržište. Da bi preduzeće imalo zadovoljavajući plasman proizvoda i usluga na tržištu, njegov proizvod ili usluga mora zadovoljavati određene kriterije kvaliteta kao i to da su cijene tim proizvodima i uslugama povoljne za kupca. Da bi sve ovo preduzeće ostvarilo, mara imati i određene uslove. Jedan od najbitnih faktora u funkcionisanju preduzeća su kadrovi i personal. Dejl Karnegi američki pisac i pripovjedač je rekao, kada bi mi neko rekao da li da izgubim sve zgrade i opremu mojih fabrika ili kadar i personal, odlučio bih se da izgubim zgrade i svu opremu a da zadžim postojeći kadar i personal, jer bih za period jednog životnog vijeka ćovjeka mogao sve to ponovo izgraditi ili kupiti, dok dobro uvježban i istreniran kolektiv ne bih mogao za taj periosd stvoriti.
Rijetka su naša preduzeća koja stvaraju uigran i istreniran kolektiv. U državnim preduzeća politika postavlja kadrove a u preduzeća koja su u privatnom vlasništvu, kadrovi su obično iz familijarnog kruga vlasnika. Neka privatna preduzeća formiraju kadar tako što manji broj rukovodilaca u preduzeću veoma dobru stimulišu sa velikm platama i drugim beneficijama dok stručni i drugi kadar kao i personal je obezvrijeđen sa niskim platama i nikakvim rejtingom u preduzeću. Ovakav način vođenja kadrovske politike svojstven je samo našoj i južnoameričkoj ekonomiji. U ovim preduzečima, ne samo da se ne stvara uigran i zdrav kolektiv, nego dolazi do poromećaja odnosa između grupa i pojedinaca u ovim preduzećima. Stalna su trvenja između zaposlenih u ovim preduzećima i najveća količina energije troši se na nepotrebne rasprave a ne na rad. Napredovanje u službi ne zavisi od znanja i radnih vještina koje pojedinac posjeduje, već od toga, koliko je on vješt u mešetarenju i marifetlucima.
U nekim privatnim preduzećima, vlasnici postavljaju uži rukovodni kadar od neznanih ali poslušnih kadrova koji, umjesto da preduzeće vode po savremenim organizaciono-tehnološkim principima, oni rade prljave poslove za svoje poslodavce. Obično su to takozvani menadžeri, koji su sposobni za razna mešetarenja i marifetluke kao što su; postavljanja veza sa vladajućom elitom, sudskim organima i sa svim drugima sa kojima se može ‘ispod žita’ uraditi određeni posao.
Neshvatjivo je da pojedini vlasnici privatnih preduzeća se enormno bagate a preduzeća, čiji su oni vlasnici, su u ogromnim dugovima. Takođe, pojedini vlasnici prodaju svoje udjele u preduzeću i za taj novac kupuju nekretnine na luksuznim destinacijama u drugim državama. Izvlače sredstva iz privrede i time slabe nacionalnu ekonomiju a država na to uopšte ne reaguje.
Kod nas je u svim sferama ljudskog djelovanja zavladala pošast; mito i korupcija. Ta pojava je uhvatila takvog maha, da se, ni jedan posao kod naa, ne može završiti bez toga. To je obezvrijedilo svaku ljudsku aktivnost pa i rad i znanje. To je toliko potkopalo naše društvo, tako da mu prijeti totalna erozija.
Ovakvo stanje u našem društvu, pogotovu u prevredi, su glavni razlozi što nam najeletnija radna snaga, mlađi, obrazovani i talentovani ljudi, odlaze vani. Nama ostaju hibridni kadrovi sa titulama diplomirani xxx, mr i dr, koje su stekli na sumnjiv način. Stepen inteligencije ovog hibridnog kadra je na veoma niskom niovu i ne omogućuje im da se mogu nositi sa svim savremenim tehnloškim izazovima.
Selimović Edhem Edo, www.rurip.com
Kako funkcionišu naša preduzeća
