Sindrom „kompjuterskog vida“ je jedna od savremenih bolesti 21. veka kod koje dolazi do zamora oka i slabljenja vida usled predugog izganja očiju pred računarskim monitorom.
Vid je jedno od 5 čula, ali sigurno najvažnije za normalno funkcionisanje. Toga nismo ni svesni sve dok ne dođemo u situaciju da nam on oslabi i ograniči svakodnevne aktivnosti.
Računari su već decenijama u upotrebi, ali su sada posebno postali nezamenljivi deo našeg života i pred njima provodimo i više od šest sati. Laptop i tv, tablet, telefon čine stvari još opasnijim jer se radi u neposrednoj blizini ekrana što očima stvara ogroman problem.
Kako se ispoljava sindrom kompjuterskog vida? Koje su mere prevencije? Da li treba da se uključi oftalmolog i kada mu se treba obratiti?
O očima brinemo jako malo, a one nam daju mogućnost da vidimo sve one prelepe boje i detalje. Pre ili kasnije ćete umoriti oči i izazvati trajne posledice, a za prevenciju je potrebno jako malo. Pročitajte sve o tome i brinite o svom zdravlju na vreme.
Šta se događa sa očima kada predugo radimo za računarom?
Svako ko provodi više od dva sata ispred računara ima rizik da razvije CVS (Computer Vision Syndrome) i da tako ima privremene i trajne probleme sa vidom i nadražajem jednog ili oba oka. Jasno je da su deca prva koja provode dosta vremena tako da nas očekuje prava pandemija očnih bolesti i gubitka vida u budućnosti ako ne promenimo svoje navike. Treba započeti od sebe.
Rad ispred računara je sasvim drugačiji od čitanja knjiga jer se u prvom slučaju na više načina štetno deluje na vid. Prvi je problem sa stalnim fokusiranjem pa se zamara očni mišić mnogo brže nego kada se čitaju sitna slova u knjizi, a drugi je zračenje plavog svetla i gledanje u uređaj koji sam emituje svetlost (kao gledanje u sijalicu).
Razvijaju se i posredni problemi koji opterećuju čitavo telo kao posledicu slabljenja vida, a jedno od najčešćih simptoma su: suve oči, crvenilo, žarenje očiju, suzenje, bol u očima, bol u glavi.
Nakon višečasovnog gledanja u monitor razviće se i osetljivost na svetlo, težina u kapcima, maglenje pred očima, različita percepcija boja, težina fokusiranja. Ovi simptomi se povlače, ali su jasan pokazatelj koliko su se oči zaista zamorene. Ne bi ih trebalo ignorisati i važno je preduzeti korake koji će ublažiti ove posledice.
Neće pomoći ni ako osoba nosi naočare za čitanje ili sočiva jer je gledanje u kompjuter neprirodno našim očima i moguće je da će se dogoditi da se dioptrija poveća usled dodatnog slabljenja očnog živca. To neće moći da promeni ni najbolji oftalmolog u Banja Luci, Beogradu, Zagrebu, Podgorici ili bilo gde u svetu jer je potrebno primeniti i preventivne mere da bi se šteta minimizirala, a jedno od prvih je praćenje dioptrije i korišćenje odgovarajućih naočara.
Preventivno čuvanje vida tokom rada na računaru
Prvi korak bi bio da se minimizira rad ispred računara, naročito onaj rad koji je izuzetno blizu kao što to zahteva rad ispred lap-topa. Dobro bi bilo da rad ne bude duži od 2 sata, ali smo svesni da mnogi zbog posla dnevno provode i preko 8 sati pa je važno pronaći kompromis.
Treba praviti pauze u radu, gde se nakon 20 minuta intenzivnog gledanja u monitor barem 20 sekundi gleda u daljinu. Ova vežba je korisna i nakon dugog čitanja pri čemu se očni mišić odmara od naprezanja koji je imao da bi ostvario što bolji fokus. Dovoljno je da imate naviku da pogledate kroz prozor u daljinu i primetiće te razliku u zamoru oka.
Regulisanje jačine svetla na monitoru tako da ono ne bude previše jako i da dodatno opterećuje oči u radu. Osim toga, uvek treba raditi u osvetljenoj prostoriji, sa što češće prirodnog svetla i nikako ne treba dozvoliti da prostorija bude mračnija od kompjuterskog svetla.
Redovne kontrole kod očnog lekara su izuzetno važne jer se preventivno mogu uvesti razni dodaci koji olakšavaju svakodnevno gledanje u monitor. Svaki najbolji oftalmolog u Banja Luci ili nekom drugom gradu mora da prepozna promene i leči ih na vreme.
Pronađite najboljeg oftalmologa i uradite pregled!
Čak i ako nemate simptome trebalo bi ići na redovne preventivne preglede ako pred računarom provodite više od nekoliko sati dnevno.
Dobro je pitanje koji je najbolji oftalmolog u Banja Luci, Beogradu, Podgorici…, i kako bi pregled trebao da izgleda? Da bi pronašli odgovore morate pronaći doktora koji će detaljno saslušati sve simptome i postaviti dodatna pitanja na osnovu čega će se započeti dijagnostička procedura pregleda oka i otkrivanje eventualnih promena.
Nizom testova i procedura se utvrđuje zdravlje očiju. Ako do sada niste imali preveliku izloženost kompjuterskom zračenju, dobro bi bilo da se uradi očni pregled i ustanovi zdravstveno stanje, a onda da se kontroliše svake godine i tako prate eventualne promene.
Prvo se utvrđuje oštrina vida na osnovu čega se detektuje promena dioptrije, da li je jednaka na oba oka i da li su potrebne naočare. Svaki najbolji oftalmolog u Banja Luci ili drugom gradu ima digitalni aparat za određivanje dioptrije pa je sve mnogo preciznije nego da pacijent čita sa table i sam opisuje simptome.
Test daltonizma i test vidnog polja moraju biti sastavni deo pregleda kod očnog lekara i to na oba oka tako da se utvrdi da li u ovom segmentu postoje neke promene i u kom su rasponu.
Očni pritisak treba izmeriti u sklopu klasičnog pregleda i ne treba čekati veće simptome jer visok očni pritisak može biti uvod u bolesti koje izazivaju slepilo. Stručan oftalmolog će izvesti ovakvu proceduru iako nije u direktnoj vezi sa oštećenjem vida zbog kompjutera, ali može usputno otkriti neke druge probleme.
Očni pregled treba da sadrži i vizuelni pregled oblika oka, ali i pregled očnog dna pa je to kompletan pregled koji bi trebalo odraditi i tako otkriti promene i lečiti ih dok su u nastanku.
Da kompjuter pravi nepopravljivu štetu na vidu i očima, to je svima jasno. Važno je uključiti očnog lekara i tako ublažiti promene na vreme, a samostalno raditi na prevenciji kroz jednostavne korake za što manje naprezanje očiju.
